Lingua Montenegrina

Die Autorin und Literaturwissenschaftlerin Prof. Dr. Bisera Boskailo übersetzte je drei Gedichte der Hanns-Meinke-Preisträger Gabriel Wolkenfeld und Anselm Retzlaff, sowie dem Initiator des Hanns-Meinke-Preises, Steffen Marciniak, und packte die Texte in ihrem Artikelbeitrag zu den jungen deutschen Dichtern.

Preis und Preisträger wurden zur Buchmesse Sarajevo eingeladen und hatten weitere Leseauftritte.

Jetzt ist Boskailos Arbeit in der sehr renommierten montenegrinischen Zeitschrift LINGUA MONTENEGRINA - the magazine of linguistic, literary and cultural issues God. XVI, sv. 2, br. 32 erschienen.

Der Beitrag ist (siehe link) zu finden, auf den Seiten 267 bis 277.

 

PDF-Link zur Zeitschrift Lingua Montenegrina:

 

http://www.fcjk.me/wp-content/uploads/2023/12/LM32.pdf 

 

 

Gabriel Wolkenfeld: Betlehem

 

Ispleteni put, automobilima krcat,

pristizanje autobusa sa turistima, u pogrešnom

vijeku srenuti: Hodočasnici brišu zvezdi

vrhove, prekrivaju poljupcima svoje spasenje.

Mi licemjerni posmatrači im se pridružujemo,

uvijek u strahu, da što ne propustimo, zašta nismo

znali, da će nam trebati. Prljavo

naselje, vile zabačene, trgovci

na pijaci štede svoj glas, prepuštaju

boksu vrištanje. Jedan mi poklanja

punu šaku šljiva. Za tvoje oči, kaže.

Šta da od tebe napravimo na ovom drugom

jeziku? Da li da te obučemo u deminutivu ili

da ti odsiječemo jedan slog? Protiv kojih se

imenjaka moraš izboriti? Ništa

slično. Jednostavno sam iz mode.

Nebo na slikama posivljuje.

Opijen oblacima tamjana tetura se

jedna griješnica natrag u ovu nesvetu

svakodnevicu. Kamion za smeće joj uzimaju prednost u vožnji.

U radionici nedaleko od Crkve rođenja,

jedan arapski dječak rezbari stoto dijete

Isusa.

 

Anselm Retzlaff: Kiša

Kad sam te konačno pronašao

Na našim usamljenim putima

Srce mi je čitavo plamtjelo

Samo silna kiša je to mogla ugasiti

U noći, kad sam ponovo mislio na tebe

U duši sam se naglas od radosti smijao

I posvuda vidio curenje kiše

Po pismu koje je poslato kao odgovor

Na pitanje, da li me ili kako voliš

Pritajen osta ipak ovaj odgovor

Ja sam ga dugo živio i volio:

Zašto to biće u tebi tako želi.

Kapi kiše hvatam u ruci -

I puštam da se po njoj razlivaju

Jer one su slobodne i ostaće to

Baš kao što samo tebe dodirujem u srcu

Uz skandiranje tišine: samo jednostavno, budi!

I tako opet plešeš iz noći u noć

Sa svojim svjetlom, tamnoplavim kao eter

Ja sam beskrajno zaljubljen, slobodan sam u svom biću

Ovu pesmu moje ljubavi izlijevam tebi

napokon...