Die Autorin und Literaturwissenschaftlerin Prof. Dr. Bisera Boskailo
übersetzte je drei Gedichte der Hanns-Meinke-Preisträger Gabriel Wolkenfeld und Anselm Retzlaff, sowie dem Initiator des Hanns-Meinke-Preises, Steffen Marciniak, und packte die Texte in ihrem Artikelbeitrag zu den jungen deutschen Dichtern.
Preis und Preisträger wurden zur Buchmesse Sarajevo eingeladen und hatten weitere Leseauftritte.
Jetzt ist Boskailos Arbeit in der sehr renommierten montenegrinischen Zeitschrift LINGUA MONTENEGRINA - the magazine of linguistic, literary and cultural issues God. XVI, sv. 2, br. 32 erschienen.
Der Beitrag ist (siehe link) zu finden, auf den Seiten 267 bis 277.
PDF-Link zur Zeitschrift Lingua Montenegrina:
Gabriel Wolkenfeld: Betlehem
Ispleteni
put, automobilima krcat,
pristizanje
autobusa sa turistima, u pogrešnom
vijeku
srenuti: Hodočasnici brišu zvezdi
vrhove,
prekrivaju poljupcima svoje spasenje.
Mi
licemjerni posmatrači im se pridružujemo,
uvijek
u strahu, da što ne propustimo, zašta nismo
znali,
da će nam trebati. Prljavo
naselje,
vile zabačene, trgovci
na
pijaci štede svoj glas, prepuštaju
boksu
vrištanje. Jedan mi poklanja
punu
šaku šljiva. Za tvoje oči, kaže.
Šta
da od tebe napravimo na ovom drugom
jeziku?
Da li da te obučemo u deminutivu ili
da
ti odsiječemo jedan slog? Protiv kojih se
imenjaka
moraš izboriti? Ništa
slično.
Jednostavno sam iz mode.
Nebo
na slikama posivljuje.
Opijen
oblacima tamjana tetura se
jedna
griješnica natrag u ovu nesvetu
svakodnevicu.
Kamion za smeće joj uzimaju prednost u vožnji.
U
radionici nedaleko od Crkve rođenja,
jedan
arapski dječak rezbari stoto dijete
Isusa.
Anselm Retzlaff: Kiša
Kad
sam te konačno pronašao
Na
našim usamljenim putima
Srce
mi je čitavo plamtjelo
Samo
silna kiša je to mogla ugasiti
U
noći, kad sam ponovo mislio na tebe
U
duši sam se naglas od radosti smijao
I
posvuda vidio curenje kiše
Po
pismu koje je poslato kao odgovor
Na
pitanje, da li me ili kako voliš
Pritajen
osta ipak ovaj odgovor
Ja
sam ga dugo živio i volio:
Zašto
to biće u tebi tako želi.
Kapi
kiše hvatam u ruci -
I
puštam da se po njoj razlivaju
Jer
one su slobodne i ostaće to
Baš
kao što samo tebe dodirujem u srcu
Uz
skandiranje tišine: samo jednostavno, budi!
I
tako opet plešeš iz noći u noć
Sa
svojim svjetlom, tamnoplavim kao eter
Ja
sam beskrajno zaljubljen, slobodan sam u svom biću
Ovu
pesmu moje ljubavi izlijevam tebi
napokon...
